O blogu

Mnogo toga se proteklih godina pisalo o Kosovu i Metohiji. Od „visoke politike“ do potresnih životnih priča, nema ništa što na Internetu ne možete naći. No, da li je baš tako? Stvarni život se i ne odvija na Internetu, zar ne?

Možda ste nekom prilikom i sami poželeli da svojim očima vidite fresku Hrista Pantokratora u Visokim Dečanima ili fresku kraljice Simonide u Gračanici. Možda hoćete da pomognete ljudima koji tamo žive pod ogromnim psihološkim pritiskom i u teškim materijalnim uslovima. Pa zašto to ne biste učinili?

Kosovo i Metohija jesu „srpski Jerusalim“ ali grešimo kada o njima pišemo kao o ruševinama stare Grčke. Možda sam se malo nezgrapno izrazio, popraviću kad smislim bolju formulaciju, ali evo na šta tačno mislim – ukoliko na Internetu tražite informacije o grčkim gradovima, prvo (a ponekad i jedino) što ćete naći su podaci o arheološkim nalazištima i vizantijskim spomenicima. Kao da se u Grčkoj posle pada Rima i Vizantije ništa nije dogodilo. O našim gradovima i spomenicima na Kosovu i Metohiji ima puno istorijskih podataka (i treba da ima, naravno), ali šta se desilo s današnjicom? Kako, naprimer, ja koji nemam automobil, da sam stignem do njih? Da li je to izvodljivo?

Osnovni cilj ovog bloga je odgovor na to pitanje – kako se šetati po Kosovu i Metohiji?

Naravno, nemojte shvatiti šetnju kao nešto beznačajno. Šetnja je i radost i lek. Ponekad možda ne možemo mnogo da pomognemo ljudima u nevolji, ali i mali znak pažnje puno znači.

Jedan deo puteva koji će ovde biti opisani prošao sam sasvim sâm, neke sam obišao u društvu, a druge ću tek obići. Ukoliko znate neki bolji put, ili praktičnije rešenje, javite mi da dopunim. Dolazi leto, zašto se ne bi prošetali do prizrenske Kaljaje ili do manastira Sokolice? Znam da ja hoću.

2 thoughts on “O blogu

  1. http://pletenijesloves.wordpress.com/

    ПУТ (Шарпланинска тишина шеста)

    Када на ту страну пођеш
    А на ту страну мораш поћи
    Да би игде стигао…
    Када на ту страну пођеш
    Ако икада кренеш
    Да игде стигнеш
    И у завичај мој дођеш
    Налик твом или било ком…
    Јер у њега свако стигне
    Ма где се упутио
    И ма којим путем ишао
    Налик твом или било ком…
    Јер се завичаји тишином једначе
    Када се кришом плаче
    Када на ту страну пођеш
    На пут далек колико је далек почетак света
    Или крај
    И у завичај мој дођеш
    Јер њега не можеш мимоићи
    Нити у неки други стићи…
    …Не оклевај да ћутиш као што никада ниси
    У завичај се одлази да би се ћутало
    Све што има да се говори
    И не говори

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s